Brz način života često nas dovodi u iskušenje da na brzinu pojedemo neku hranu samo da bismo utolili glad koju osećamo tog trenutka. Samim tim tu su i namirnice koje su sumljivog porekla, pripremljene na mnogo masti, prepune aditiva i drugih dodataka koji su štetni za naš organizam. Iako mnogi ljudi smatraju da je nemoguće da se zdravo hranite ukoliko ste na poslu ceo dan i jurite za svakodnevnim obavezama, to ipak nije tako. Uz dobru organizaciju i pravilan odabir namirnica zdrava ishrana lako postaje deo našeg svakodnevnog života.
Ipak, nije sve baš tako jednostavno. Zdrava ishrana ne podrazumeva samo odabir zdravih, svežih namirnica. Ona je mnogo više od toga. Da bi hrana bila zdrava mnogo računa se mora povesti o načinu pripreme, čuvanja, odlaganja, ali i samoj količini namirnica koje se unose u organizam.
Prolećna detoksikacija organizma
U prvim prolećnim danima nije retkost da čujete da se ljudi žale na umor, tromost i pospanost. Osim navikavanja organizma na novo godišnje doba za ovu pojavu su odgovorni i toksini koji se cele zime nakupljaju u našem organizmu. To je ujedno i pravo vreme da započnete izbacivanje ovih nepoželjnih gostiju iz vašeg tela. U tome vam mogu pomoći brojne sveže namirnice, voće i povrće koje počinje polako da osvaja tezge na pijacama. Napravite ukusne smutije, dodajte im namirnice koje čiste organizam i obavezno pijte dosta vode ili sveže ceđenih sokova. U tome se krije ključ uspešnog čišćenja organizma. Već posle dan dva nećete imati osećaj umora i bićete raspoloženiji i srećniji.
Pojedite onoliko koliko vam stane u dve šake
Da se organizam ne bi preopteretio prevelikom količinom namirnica, nutricionisti savetuju da se za obrok ne unosi količina hrane koja je veća od dve šake odraslog čoveka. Dobar način da sebe uobročite i da imate kontrolu nad unetom količinom hrane jeste da ne držite celu šerpu sa ručkom ispred sebe, već da naspete onoliko hrane koliko stane u duboki tanjir. To pojedete i ne dosipate više. Kada vam je šerpa na dohvat ruke često posežete za još malo, pa tako nekad to može da bude i dupla količina hrane od one koja je preporučena. Ukusne obroke koji su savršeno izbalansirani i sa velikom pažnjom pripremljeni možete projesti u restoranu ID, koji dočekuje svoje goste u samom centru Beograda.
Uvedite redovna tri obroka, bez grickanja između njih
Neredovna ishrana je jedan od najvećih neprijatelja zdravlja savremenog čoveka. Neuravnotežena ishrana i neredovni obroci dovode do disbalansa u organizmu , koja za posledicu ima ravoj raznih patoloških stanja i bolesti. Da bi organizam funkcionisao kao sat potrebno je da se uobročite i da pokušate da uvek jedete u isto ili bar približno vreme. Idealno vreme za doručak je između 7 i 8 sati ujutru, ručak između 12 i 1, a većera oko 6 sati uveče. Isključuje se svako grickanje između, jer se onda prekida proces varenja, što je loše za metabolizam i obara imunitet.
Hranite se prema godišnjem dobu
Za sve ljude koji žele da se zdravo hrane potrebno je da znaju da se način ishrane mora prilagoditi godišnjem dobu. Priroda je dosta stvari uredila sama, pa je potrebno samo oslušnuti šta nam ona poručuje. Proleće je vreme kad se organizam čisti od toksina nakupljenih tokom dugih zimskih dana. Upravo tada na pijacama su dostupne različite sveže namirnice koje baš tada treba konzumirati.
Kombinovanje namirnica
Kada biramo namirnice za pripremu svojih obroka uvek treba da obratimo pažnju na to da one treba da budu zdrave, organske i najbolje sveže pripremljene. Ipak, to nije dovoljno da biste mogli da kažete da se zdravo hranite. Kombinovanje namirnica je jedno od osnovnih stvari koje morate znati ukoliko želite da unapredite svoju ishranu. Ne idu sve namirnice jedne sa drugima, iako je u našoj tradicionalnoj ishrani često zastupljeno baš ono nespojivo. Tako nutricionsiti savetuju da se meso nikad ne kombinuje sa krompirom, a gotovo svako srpsko jelo poput Karađorđeve šnicle ili Lovačkih šnicli upravo je kombinovano sa prženim ili kuvanim krompirom. Izbegavajte loše kombinacije namirnica poput mleka i povrća, mesa i ribe. Takođe vrlo štetan spoj je spoj jogurta i govedine... Nikako nemojte piti vodu u toku obroka, jer onda voda razlaže želudačnu kiselinu koja je potrebna za dobro varenje. I ne izgubite nikako iz vida to da hrana nije nešto što nam je potrebno samo da bismo nahranili telo... Ona je mnogo više od toga, njome hranimo i naš um i našu svest.
Kako i kad šta treba jesti
Da biste obezbedili svom organizmu dovoljno hrane, a samim tim i energiju, potrebno je da imate jasne i kvalitetne obroke. Preporuke nutricionista su da jedete hranu dok je topla i sveže spremljena. Podgrevana hrana je rizična za zdravlje, a u najtežim oblicima može biti i toksična. Količinu prilagodite vašim potrebama, zavisno od toga da li ste muškarac ili žena, da li se bavite fizičkim poslom ili ne. Ipak neka prosečna količina hrane dovoljna za jedan obrok je količina hrane koja može da stane u dve šake odrasle osobe. Jedite tek kada vam se prethodni obrok u potpunosti svario. Svaki zalogaj pažljivo žvaćite, ne jedite preterano brzo, ali ni preterano sporo. Ručak bi trebalo da bude glavni obrok u kojem ćete obezbediti sve što vam je potrebno za taj dan. On bi trebao da sadrži različite ukuse poput slanog, kiselog, ljutog i slatkog. Uvek sedite za sto, smestite se tako da vam je prijatno i uživajte u ukusu svakog zalogaja.
Recite ne industrijski obrađenoj hrani
Iako su današnje domaćice opterećene mnogobrojnim obavezama koje uključuju često i osmočasovno radno vreme ono što se savetuje je da se iz ishrane u što većoj meri izbace sve industrijski prerađene namirnice. Najlošija je konzervirana hrana, hrana koja se priprema u mikrotalasnoj, ali i gotovi obroci koje možete kupiti u mnogobrojnim fast fudovima, koji vas sačekuju na svakom ćošku. Uz racionalan izbor namirnica i dobru organizaciju moguće je pripremiti bar 2 puta nedeljno uravnotežen i hranljiv obrok za celu porodicu. Cene svežih namirnica nekad znaju biti više nego što su to smrznuti proizvodi, ali je i njihova nutritivna vrednost veća. Zato ako birate zdravo, birajte pametno.
Oprezno sa skrobnim namirnicama
Samo uravonotežena i izbalansirana ishrana se može nazvati zdravom ishranom. Upravo zbog toga iz ishrane nikada ne treba totalno izbaciti određenu vrstu hrane. Bilo da je reč o mesu, o pirinču ili belom brašnu svaka namirnica ima odgovarajuću ulogu u našem organizmu. Mnoge dijete znaju da zabranjuju upotrebu skrobnih namirnica kao što su krompir, mahunarke i pirinač. Ako duže vreme ne konzumirate ove namirnice, vaš organizam počinje da pati. Telu treba energija, a ona se dobija upravo iz ovih izvora. Ipak, budite oprezni pri konzumaciji namirnica sa ugljenim hidratima. Kada birate namirnice uvek pre izaberite integralni, nego beli pirinač, pire se može napraviti i od karfiola, ne samo od krompira. Izbor postoji i to veoma raznovrstan samo je pitanje da li znate da ga pravilno iskoristite.
_s_600x400.jpg)
