Svi koji su odrasli ili vuku korene iz Crne gore, i oni koji su se zanimali za crnogorske recepte, znaju za raštan i kako se on sprema.
Kako se u narodu blitva naziva sestrom od spanaća, tako se i za raštan kaže da je njegov brat. Ipak, iako izgledom slični, raštan je ustvari kupus koji se ne glaviči, a u nekim krajevima zovu ga i raštika.
Može se reći i da je to divlji ili lisnati kupus, a u prošlosti se uzgajao na širem regionu Balkana, a danas samo u nekim oblastima.
Iako se uzgaja od davnina, o blagodetima ove biljke malo se zna, sigurno je i mnogo onih koji nikada nisu ni čuli za ovo povrće, a kamoli ga probali. Tak u skorije vreme počeo je da privlači pažnju naučnika zbog svojih nutrijenata, a brzo je svrstan u najzdravije povrće.
Ima izuzetno malo kalorija, a obilje vitamina i minerala. Sadrži celu azbuku vitamina- vitamin A, C, B1, B2, B9 i E. U raštanu se nalazi i kalijum, mangan, kalcijum, beta karoten, lutein, i supstance s moćnim antikancerogenim dejstvima, kao što su diindolilmetan, sulforafan i selen.
Zbog jake ćelijske strukture, ova biljka ima veću nutritivnu vrednost kada se skuva nego kad je sirova, za razliku od većine drugog povrća. Sok koji se dobija ceđenjem svežih listova i stabljika raštana u narodu je poznat kao lek za giht, bronhitis i probleme sa cirkulacijom.
Smatra se da su ljudi koji redovno jedu ovo i drugo povrće iz roda kupusnjača izloženi daleko manjem riziku od obolevanja od raka pluća, debelog creva, bešike, prostate, dojke.
Zato ako do sada niste koristili ovo povrće, krajnje je vreme da počnete. Teško ga je naći u Beogradu, ali ne i nemoguće – probajte na većim pijacama.
_s_600x400.jpg)
