Prošlo je vreme kada smo kokice kupovali ispred bioskopa, kod ljubaznog prodavca koji je u svojoj maloj tezgi kokao kokice. Osim što je poznati lanac Cineplexx došavši u našu zemlju zatvorio mnoge bioskope našeg detinjstva, uticao je i na te prodavce. Sada, po strogom zapadnjačkom modelu, obično se ide u bioskope u sklopu tržnih centara, a oni imaju politiku da ne možete uneti ništa od grickalica što niste kupili kod njih. Naravno, oni nude sve od kokica, preko čipseva, do načosa, ali cene su im drastično veće.
Ipak, ko god da je probao kokice u takvim bioskopima, morao je da potvrdi da su zaista izvrsne. Koliko god se trudili, a mi smo svojski pokušavali, jednostavno nismo uspeli kući da ih iskokamo tako kao što oni rade.
Da li ste se ikada zapitali zašto je to tako?
Ulje je možda ključ svega. Cineplexx koristi najbolje kokosovo ulje (tako tvrde, mada pitanje je da li je tako), što kokicama daje poseban šmek. Spremanje kukuruza u smesi kokosovog ulja, putera i soli je ono što im daje taj divan ukus.
Kokičar je isti kao onaj koji možete naći u svakoj prodavnici i svaki je isti, ne dajte da vas zavaravaju. Svaki kokičar je isti kada ga spremate u dobro zagrejanom ulju - nekom možda treba više vremena da se iskoka, ali kvalitet i ukus je isti. Ono što bioskopskim kokicama daje posebnu čar je puter.
Oni ne koriste pravi puter, već puterasti toping koji je u principu ulje sa ukusom putera, koje se meša sa kokosovim uljem i daje taj poseban ukus. Mali procenat vode u ovom ulju čini kokice manje gnjecavim i čvršćim.
Podsvesan razlog zašto su bioskopske kokice ukusnije od onih koje iskokate u tiganju ili u mikrotalasnoj je što ne sadrže nutricione informacije. Na njihovoj ambalaži nikada nećete videti koliko zapravo imaju kalorija, ulja ili soli što na kesi kokica za mikrotalasnu ili na kesici kukuruza kokičara mora da bude istaknuto.
Kada ne znate koliko je nešto kalorično, bićete opušteniji i više ćete uživati u njegovom ukusu.
Poslednje, ali ne i najmanje važno zašto su bioskopske kokice tako ukusne je jednostano u tome što ih jedete u bioskopu. Miris i ukus kokica u bioskopu mogu čak buditi nostalgiju, vraćajući uspomene na detinjstvo ili prve sastanke u bioskopu..
Ovaj fenomen čak potvrđuje i nauka. Istraživači sa Univerziteta Južna Karolina i Univerziteta Kornel dokazali su da nedostatak svetla i filmovi navode ljude da više jedu kokice. Studiju koju su sproveli u jednom bioskopu obuhvatala je grupu ljudi kojima su dali sveže kokice, grupu ljudi koji su dobili bajate kokice i grupu ljudi bez ikakvih grickalica. Svi koji su dobili kokice, bile one sveže ili bajate, pojeli su sve i izjavili kako su bile izvrsne, dok je većina ljudi bez grickalica izjavila kako su čim je počeo film želeli da imaju kokice da grickaju.
Tako da izgleda sam ukus i nije toliko presudan - samo iskustvo gledanja filma u zatamnjenom bioskopu izgleda da je presudan faktor u tome zašto mislimo da su bioskopske kokice ukusnije od onih koje spremimo kod kuće.
_s_600x400.jpg)
