Glad je veoma zanimljiv fenomen. Nekada odražava stvarnu potrebu tela za hranom, a nekada maskira emotivnu potrebu za utehom. Verovatno vam se nekada desilo da vam se baš prijede nešto iako niste istinski gladni.
Takođe ste se možda susreli sa situacijama kada se zasitite već posle nekoliko zalogaja, kao i sa onima u kojima ste toliko gladni da biste smazali sve sa stola.
Ima mnogo faktora koji utiču na pojavu gladu, a interesantno je to da prazan stomak nije najbitniji od njih. Tako postoji 12 vrsta gladi, a svaka od njih može da se kontroliše ako je prepoznate.
Glad očiju
“Gladne oči” su najveći krivac preteranog konzumiranja hrane. Vizualno primamljive fotografije hrane mogu učiniti da nam stomak zakrči iako smo jeli pre sat vremena. Čak i zamišljanje prikaza sočnog čizburgera sa koga se topi sir ili parčeta čokoladne torte dovoljna je da osetimo glad.
Kada osetite poriv da jedete kad gledate fotografije hrane, ili hranu na tanjiru, to se zove "glad očiju".
Kako je kontrolisati: Glad očiju najbolje ćete kontrolisati ako se koncentrišete na druge stvari. Kada “bombardujete” mozak drugim vizuelnim slikama, on će se fokusirati na njih i zaboraviće slike hrane. Kada skrolujete po Instagramu, izleti vam slika hrane i odmah vam se prijede to jelo, fokusirajte se na neke stvari koje nemaju veze sa hranom. Npr. gledajte neke interesantne video snimke. Kada ste u restoranu i od samog pogleda na hranu ste još gladniji, skrenite pogled na neke druge stvari. Fokusirajte se na osobu sa kojom ste ili na dekor restorana. Tako ćete skrenuti misli sa hrane i poješćete onoliko koliko vam je dovoljno.
Glad mozga
Mozak je ljudski kompjuter, dizajniran da kontroliše naše osnovn fizičke potrebe. Organi šalju signale mozgu koji ih prerađuje i tako stvara misao i daje nam instrukcije šta treba da radimo. To je njegova primarna funkcija, međutim stvari ne funkcionišu baš tako jednostavno. Obzirom da na njega utiče obilje hormona koji se stalno smenjuju, da prima previše informacija i vizuelnih stimulansa, um i raspoloženje neprestano se menjaju. Tako će vam kroz glavu proći misao da biste trebali da smanjite unos hrane jer ste nabacili neki kilogram više, a već u sledećem trenutku mozak će vam reći da se opustite i prepustite hrani. Zbog stalnih previranja, razmišljanje o gladi je vrsta gladi koje je se najteže rešiti.
Kako je kontrolisati: Naš um generalno donosi odluke na osnovu informacija koje prima. Zato nam je važno da se podsetimo na istinsku glad i da je odvojimo od one gladi u glavi. Kao jednostavan test, kad god mislite da ste gladni i želite da jedete tortu, Ako ste zaista gladni, onda će vam se i dalje jesti iako se radi o nečemu što ne volite, a ako niste onda .
Naš mozak u većini slučajeva donosi odluke na osnovu informacija koje prima. Zbog toga je bitno da odvojimo istinsku glad od gladi mozga. Jednostavan način da utvrdite da li ste stvarno gladni je da kad npr. poželite da pojedete parče torte, na trenutak je zamenite nečim što ne volite. Ukoliko niste zaista gladni, poriv da jedete će nestati. Ako je u pitanju istinska glad, poželećete da pojedete i nešto što ne preferirate kako biste je utolili.
Glad ušiju
Da li ste ikada obratili pažnju na zvuk pakovanja hrane, ili na zvuk koji se pravi kada neko otvara hranu? Odjednom se osećate kao da ste mnogo gladni. Dakle, jednostavno saslušanje zvuka koji pravi hrana vas čini gladnim? To se naziva glad ušiju.
Kako je kontrolisati: Ne možete zaustaviti zvuk, ali možete zaustaviti glasove koji vam govore da treba da jedete. Samo skrenite svoju pažnju na nešto drugo kada čujete zvuke hrane.
Glad nosa
Prijatan miris hrane može probuditi poriv za jelom, iako niste stvarno gladni. Primamljivi mirisi poslaće signal mozgu da biste baš mogli nešto još da pojedete, iako ste potpuno siti. Takođe, neprijatni mirisi hrane odvratiće vas od ideje da jedete. Neke odbija miris prženja ribe ili crnog luka i to utiče na njihov apetit, dok su drugima mirisi kuvanja nešto najlepše na svetu.
Kako je kontrolisati: Kad god vas miris pozove da pojedete nešto, prvo pomirišite i sačekajte par trenutaka da vidite da li ste stvarno gladni.
Glad stomaka
Iako je logično da nam stomak šalje signal da smo gladni, to nije tačno. Ljudi uglavnom jedu zbog rasporeda obroka na koji su navikli, a ne zato što stvarno osećaju glad. Sigurno će vam se desiti da posle preobilnog doručka niste gladni u popodnevnim časovima, ali ćete ipak pojesti nešto jer je vreme za ručak. To znači da mnogo puta jedemo samo zato što je vreme da jedemo, a ne nužno zato što smo gladni.
Kako je kontrolisati: Pokušajte da procenite glad i uočite da li je vaš stomak stvarno prazan ili samo jedete zbog toga što je vreme za jelo. Takođe, kada jedete sporije, lakše ćete ustanoviti da li ste stvarno gladni ili ste siti već posle prvog zalogaja.
Glad usta
Neki specijaliteti su tako vizuelno privlačni da nam pođe voda na usta čim ih ugledamo. Često jedemo jer nam čulo ukusa žudi za nekim određenim ukusom, ali to nije prava glad. To je glad usta koja je povezana samo sa žudnjama za određenim vrstama hrane.
Kako je kontrolisati: Ne treba uvek da odbacujete žudnje za nekim određenim ukusima hrane. Ono što treba da uradite je da prestanete da jedete čim želja počne da nestaje.
Glad srca ili emotivna glad
Emotivna glad ili glad srca je najopasnija glad. Ona je glavni uzrok morbidne gojaznosti. Ljudi koji imaju emotivne probleme sa kojima ne mogu da se izbore, utehu nalaze u hrani. Obzirom na to da se problem ne rešava, sve više i više se oslanjaju na hranu koja ih čini srećnim bar za trenutak. Zatrpavanje problema hranom je začarani krug koji lako dovodi do gojaznosti i mnogih bolesti koje ona donosi.
Ne moraju samo da postoje emotivni problemi da bismo osećali glad srca. Lepe uspomene koje smo vezali za određenu hranu, takođe znaju da probude ovu glad u nama. Neke stvari nas teraju da jedemo, ali ne zato što smo gladni, već zato što smo se u nekom momentu lepo osećali dok smo jeli tu hranu. Kod emotivne gladi, ne pokušavamo da napunimo svoj stomak, već svoju dušu.
Kako je kontrolisati: Emotivna glad ne može da se ignoriše, ali može da se drži pod kontrolom. Ako vam srce vapi za nekom hranom, udovoljite mu, ali samo malo. Prepolovite porciju i napravite pauzu da biste procenili da li se još osećate gladni.
Ćelijska glad
Primetili ste da mala deca odbijaju da jedu određenu hranu. To nije zbog toga što im se ne sviđa njen ukus, već zato što im svest govori šta im je potrebno za telo, a šta ne. Kako odrastamo, govor našeg tela sve više ignorišemo i puštamo mozak, naš vršnjake, knjige i medije da nam govore šta da radimo.
Poenta je napraviti razliku između onoga što našem telu treba i onoga što naš um zahteva.
Kako je kontrolisati: Da bi funkcionisalo kako treba, naše telo mora da dobije dnevne količine vitamina, minerala, soli, masti, ugljenih hidrata itd. Telo nam šalje signale za potrebnim materijama, samo moramo da ga slušamo. Ako vam se stalno jede spanać ili borovnice, postoji mogućnost da vam fali gvožđa u organizmu. Željom za određenim namirnicama, organizam pokušava da pošalje signal mozgu o nečemu što mu je potrebno.
Ono što je zakukuljeno je što mozak često ne razlikuje žeđ od gladi. Tako možete misliti da umirete od gladi, a ustvari ste samo gladni. Kako biste bili sigurni o čemu je reč, popijte čašu vode pre nego što počnete da jedete. Možda shvatite da ste ipak samo bili žedni i da ustvari ne želite da jedete jer niste gladni.
Glad zbog stresa
Svi smo to čuli mnogo puta, kada je neko pod sresom ili gladuje ili se prežderava.
Stres je uzrok mnogih boljki, ali nažalost u današnje vreme teško ga je izbeći. Obično kada su ljudi pod stresom, oni se prežderavaju ili pak ne mogu ništa da stave u usta. Obe krajnosti nikako nisu dobre, ali stresne situacije su veliki okidač za pojavu gojaznosti, jer lako aktivira emotivnu glad. Mozak traži hranu da bi bio zaokupiran nečim, to mu je ventil za oslobađanje od onoga što nam izaziva stres.
Kako je kontrolisati: Prejedanje zbog stresa nije lako sprečiti, ali nije ni nemoguće. Morate biti jaki i ubediti sebe da će vam to neće doneti ništa dobro. Šta više, prejedanje može samo izazvati još više stresa kada shvatite da se brojka koju vaga pokazuje povećala.
Glad dok radite ili gledate TV
O da, gledanje televizije dovelo je do fenomena koji se naziva glad zbog gledanja TV-a. Takođe postoji i glad dok radite, koja se javlja kod ljudi koji provode dosta vremena na poslu. U prvom slučaju, to može biti loša navika da nešto grickate dok gledate omiljenu seriju, koja je prerasla u potrebu. U drugom slučaju, glad na poslu najviše se javlja zbog stresa na radnom mestu. U svakom slučaju, mnogobrojne studije dokazale su da kada jedemo dok nas nešto drugo okupira, dovodi do toga da jedemo više nego što nam je potrebno.
Kako je kontrolisati: Kada jedete, isključite televizor. Kada ste na poslu, odvojite pauzu za obrok koji ćete pojesti negde na miru, a ne na radnom mestu.
Glad iz dosade
Mogi ljudi jedu iz dosade. Kada nemaju šta da rade, mnogi ljudi prošetaju da vide šta ima u frižideru i jedu iako nisu gladni.
Kako je kontrolisati: Kada nemate šta da radite, to ne znači da mora da vam bude dosadno. Shvatite to kao slobodno vreme koje ćete posvetiti sebi. Radite nešto što vas opušta i u čemu uživate.
Ponoćna glad
Ovih dana su naše navike u ishrani potpuno pogrešne. Ne postoji fiksno vreme za svaki obrok, zbog čega se Za neke, noćna glad je rezultat stresa, a za druge, to je
Zbog neredovnih obroka, izgladnjivanja, stresa ili neuravnoteženosti hormona koji regulišu apetit, mnogi ljudi u kasne sate posegnu za fržiderom. Kada se ne osećamo siti ili zadovoljni, dešava se da se budimo u sred noći samo da bismo jeli.
Kako je kontrolisati: Vaš san treba da bude prioritet. Ukoliko vas glad baš budi iz sna, držite zdrave grickalice pored kreveta, poput badema ili lešnika. Ako se probudite da biste jeli u pola noći, bar ćete uneti nešto što nije štetno po organizam, što je hranjivo, a što ne utiče loše po vašu liniju.
_s_600x400.jpg)
