DA SE PREVRNE ŽELUDAC: Možda volite da eksperimentišete, ali OVA JELA sigurno ne biste probali!

Hrana se uvek vezivala za tradiciju i kaže se koliko ima kultura na svetu, toliko ima i različitih ukusa. Ipak, savremeno vreme dozvoljava da se neke namirnice stvarno izbace iz upotrebe, ali nasuprot tome, one postaju specijaliteti. Dok se pojedine vrste hrane u nekim delovima sveta smatraju specijalitetima, u drugim delovima sveta ljudi dobijaju mučninu na samu pomisao da bi tako nešto mogli pojesti.

Upoznajte se sa specijalitetima koje želudac, ali ni nos ljudi sa naših prostora ne mogu da svare. Pisajući ovaj tekst više puta smo se zapitali: “Zašto, o zašto i kako uopšte neko može da proba, a kamoli uživa u ovome?”.

Kopi luwak kafa (Sumatra)

Kopi luwak je najskuplja kafa na svetu, a njena specifičnost je u načinu na koji se dobija – zrna posebno probrane kafe prolaze kroz probavni trakt azijskog cibeta, životinje slične mački. Iz izmeta ovih životinja izdvajaju se zrnca koja se potom isperu i kratko prže kako se ne bi uništila kompleksna aroma koja se dobije kroz ovaj proces. Ukus ove kafe opisuje se kao dominantno čokoladni sa zemljanim tonovima, a meštani ga opisuju kao miris prašume nakon kiše uz primesu vanile. Ako vam je ovo gadno, bolje odmah prestanite sa čitanjem, pošto je ovo najbenignija opcija od svih na ovoj listi.

Airag ili kumis (Mongolija)

Airag ili kumis je fermentisano konjsko mleko. Znatno je slađe od kravljeg ili kozjeg, a zbog specifične fermentacije svrstava se u blaga alkoholna pića, sa postotkom alkohola između 0,7 i 2,5 posto. U Aziji se ovaj napitak konzumira još od vremena pre nove ere, a navodno je jako zdrav za probavu. Ipak, ukus slatko-kiselog alkoholnog mleka ne odgovara baš svima, a i ako zamislimo kako se muze kobila… Preskočićemo ga ako ikad posetimo ove prostore, a i vama preporučujemo isto.

Kamila na žaru (Arapske zemlje)

U arapskim zemljama kamile ne služe samo za jahanje, već i kao hrana. Najčešće se ovo meso peče na žaru, a može se naći i kebab ili sendviči sa kamiljim mesom mesom. Po rečima jednog egipatskog vodiča, ukus kamile je “prste da poližeš”, ali kad pogledamo tu životinju jedino što nam pada na pamet je žilavo. I tako, tako bespotrebno.

Hakarl (Island)

Islanđani imaju uvrnut ukus za hranu obzirom da se njihov specijalitet hakarl samo njima sviđa. Hakarl je sušeno meso morskih pasa, i ova tradicionalna hrana, u kojoj Islanđani uživaju tokom cele godine, ostatku sveta nema nimalo ugodan miris i ukus. Štaviše, kažu da smrdi na amonijak i pokvarenu ribu. Čak su i poznati kuvari zgroženi njegovim ukusom, pa je tako Gordon Remzi izjavio kako se ispovraćao kada je probao hakarl, Entoni Bordejn opisao ga je kao “najgoru i najodvratniju stvar koju je ikada probao”, a Endru Zimern rekao je da je smrad koji se širi iz hakarla nešto najgore što je ikad onjušio". Sa ovakvim “preporukama”, najbolje je preskočiti ovu islandsku poslasticu u širokom luku.

Sušeni pacovii (Kina)

Poznato je da Kinezi jedu skoro sve što se miče, a i ne miče, ali posebno gadni su sušeni pacovi. Kinezima je ovo meso skroz ok, ali stanovnici ostatka sveta koji su ga probali (verovatno iz neznanja, opklade ili bolesne radoznalosti) kažu da je meso ukusa upravo onakvog kakvog i očekujete od sušenog pacova - odvratno.

Psi (Kina)

O da, naziv čuvenog filma je istinit – u Kini jedu pse. Čak postoje farme koje specijalnu vrstu pasa samo za ovu namenu. Meso navodno ima okus sličan svinjetini, tako da nam nikako ne ide u glavu zašto onda uopšte jedu čovekovog najboljeg prijatelja. Vrhunac nehumanosti i okrutnosti! 

Sperma bakalara (Japan)

Iako su riblja jaja, tj. cuveni kavijar, sama po sebi podložna diskusiji, jer se ljudima ili sviđaju ili ne, šta onda reći za spermu bakalara? Japanci uživaju u specijalitetima od ove “namirnice”,a na samom vrhu nalazi se supa od bakalarove sperme, dok je u raznim suši barovima možete probati spremnjenu na druge načine. Pitanje je samo, zašto bi?

Balut (Filipini)

Balut je posebna vrsta gadosti koja dolazi sa Filipina. To je napola razvijeni pileći ili pačiji embrion, koji se skuva, pa se njegov sadržaj jede direktno iz ljudske. Laički rečeno, to je polu skuvani embrion ptice. Nekad će se desiti da ima i začetak kljuna ili perja, a meštani preporučuju da je ukus najbolji kada se strpljivo sažvaću svi delovi - uključujući i minijaturne kosti pileta ili pačeta koje se tek razvija.