Badnji dan je uvertira u najveći pravoslavni praznik – Božić. Uvek se obeležava 6. januara i ujedno je i poslednji dan velikog božićnog posta.
Postoji mnogi običaji vezani za Badnji dan, ali nešto bez čeka ovaj praznik ne može da prođe je badnjak. Tradicionalno, domaćin ustaje rano i odlazi u šumu po badnjak, ali obzirom na urbanizaciju naselja, u Beogradu se on obično nabavlja na pijaci, iako se još od Nove godine može naći na tezgama širom grada.
Ritual sečenja drveta se vezuje za vitlejemske pastire koji su na znak Zvezde da se rodio Isus Hrist otišli u šumu i narezali hrastovo granje kako bi ogrejali tek rođenu bebu i njegovu majku. Simboliše sreću, radost, zdravlje, spasenje i mir.
Trpeza za Badnji dan je posna, a običaj je da pravoslavci ne idu u goste ili ih pozivaju u kuću. Ide se samo u crkvu, porodično.
Porodica je na okupu celog dana, sve do večere. Iako je posna, ona je bogata i obično se sastoji od ribe, prebranca, podvarka, krompir salate i drugih đakonija.
Takođe se postavlja i korpa u koju se stavlja suvo voće, orasi, bademi i jabuke.
Gotovo sve crkve i hramovi u Beogradu organizuju popodnevno i večernje paljenje badnjaka uz liturgiju i vatromet.
Najviše Beograđana se okupi ispred Hrama Svetog Save gde zajedno proslavljaju početak najvećeg praznika - Božića. Početak veličanstvene verske manifestacije u impoznatnom zdanju na Vračaru je zakazan za 16:00.
Ako nikada niste bili, trebalo bi da odete, jer je ovo stvarno jedinstven duhovni spektakl.
Kako god provedete ovaj dan, potrudite se da protekne u miru i slozi, uz ljubav prema članovima porodice.
Srećan Vam Badnji dan!
_s_600x400.jpg)
