Ajkule su kraljice okeana i mora. Strah i trepet morskih dubina sa zubima oštrim kao žileti, došle su glave mnogimroniocima, moreplovcima, surferima i nedužnim plivačima.
Sa razlogom ih nazivaju savršenim mašinama za ubijanje, ali ipak ni one nisu ravne najopasnijoj životinji na svetu – čoveku. Iako naučnici tvrde da ajkule ne vole ukus ljudskog mesa, to nije obostrano, pa se u mnogim zemljama ajkulino meso smatra pravim delikatesom.
Evo nekih takvih jela i država u kojima se konzumiraju.
Island
Kao što mi imamo sušenu pršutu, tako Islanđani imaju hakarl – sušeno meso morskih pasa.
Hakarl se već našao na našoj listi najgroznije hrane na svetu, a tu se našao zbog njegovog odvratnog ukusa i još groznijeg mirisa. Ovo je specijalitet koji se izgleda samo ljudima sa Islanda sviđa, pošto nijedan stranac koji ga je probao nema reči hvale za njega. Čak su i najpoznatiji kuvari zgroženi njegovim ukusom i tvrde da je to jedna od najodvratnijih namirnica koju su ikada probali.
Kina
Ajkula je prvi put dospela na kinesku trpezu tokom vladavine Ming dinastije (1368–1644), i sve od tada smatra se luksuznom hranom. Ova morska neman u Kini se najčešće služi u obliku supe od ajkulinih peraja na glamuroznim venčanjima ili banketima, kao znak socijalnog statusa. U ovoj zemlji se takođe jede i grilovana akula, obično vrste Mako, a oni koji su je probali kažu da ima ukus sličan sabljarki.
Japan
Japan ima veliko tržište na kojima se prodaje sveže ili zamrznuto ajkulino meso. Postoje mnoga jela u kojima se koristi ova vrsta mesa, pa se može naći u ribljim kobasicama, surimiju, ribljoj pasti, ribljim ćuftama i sličnim proizvodima.
Supa od ajkulinih peraja takođe je veoma popularna i u ovoj zemlji, ali i u obalskim delovima skoro svih ostalih azijskih država.
Japan je inače zemlja koja najviše lovi ajkule zbog korišćenja u prehrambene svrhe.
Australjia
Meso ajkule je popularne u Australiji, gde je poznato pod nazivivom flejk (eng.: flake). Flejkom se podrazumevaju jela napravljena od mesa posebne vrste ajkula - Slatkog Vilijama (Sweet William). Slatki Vilijam ili “gummy shark” pripada redu manjih ajkula, koje masovno naseljavaju istočnu obalu Australije. Nije opasna po ljude, hrani se ostacima i ribama na morskom dnu, a navodno je veoma ukusna. U skoro svakom obalskom restoranu možete probati file od ove ajkule, a smarznuti flejk se može kupiti i u mnogim bolje snabdevenim marketima.
Evropa
Možda vam nije poznato, ali evropske zemlje takođe imaju razvijena tržišta za distribuciju ajkulinog mesa. Ukiseljeni kostelj (vrsta manjih ajkula) popularna je hrana u Nemačkoj, Francuskoj, Ujedinjenom Kraljevstvu i ostalim severnim evropskim državama. Meso se obično kiseli i seče na stejkove i filete. Ipak, u Nemačkoj jede se i meso sa leđa i stomaka ove ajkule. Italija, Francuska i Španija su veliki uvoznici ajkulinog mesa.
U Hrvatskoj i Crnoj Gori, takođe se konzumira meso ajkule i morskih pasa, ali samo kada slučajno završe u ribljim mrežama. Ne postoji tradicija lovljenja ajkula radi njihovog mesa, kao u Azijskim zemljama, iako u Jadranskom moru obitava čak 29 vrsta morkih pasa.
Finning - najveći problem lova na ajkule
Iako konzumacija ajkulinih peraja nije samo po sebi problem, proces pod nazivom “finning” ugrožava ajkule širom sveta. Ovaj termin označava hvatanje ajkula, ukljanjanje njihovih peraja i vraćanje živih ajkula u more. Ajkule bez peraja su potpuno bespomoćne i ili tonu na dno okeana gde se uguše ili ih pojedu druge ribe. Obzirom na to da su ajkulina peraja vrlo skupa, mnogi ribari veruju da je ekonomičnije da sačuvaju prostor na svojim brodovima za samo peraja, umesto za dovlačenje cele ajkule na obalu.
Ovo je izuzetno okrutan i surov proces. Nijedno živo biće ne bi trebalo da doživi ovu sudbinu. To bi bilo isto da čoveku iseku ruke i noge i bace ga u vodu.
Udruženja za zaštitu životinja stalno pokušavaju da zabrane “finning”, ali to je izgleda uzaludna bitka. Dokle god postoji tržište za ajkulina peraja i dokle god ona budu na tako visokoj ceni, mnoge ajkule skončaće ovako groznom smrću.
_s_600x400.jpg)
