Ugostitelji širom Srbije suočavaju se sa veoma rigoroznim inspekcijama poslednjih meseci. Oni su svesni da su na udaru pojačane borbe protiv sive ekonomije i to nije ono što im smeta. Ono što predstavlja problem vlasnicima restorana i ugostiteljskih objekata su neujednačeni i veoma nejasni kriterijumi inspekcija koje dovode do zatvaranja lokala, što za posledicu ima gubitak radnih mesta.
Ugostitelji su kivni jer inspekcija traži “dlaku u jajetu”, dok im sa druge strane država ne nudi mogućnost da napreduju. Inicijativa da se poreska stopa za ovu delatnost smanji sa 20 na 10 odsto, po ugledu na neke druge države, traje više godina i do sada nije dala nikakve rezultate.
Protivpožarna zaštita ista za sve ugostiteljske objekte
Ugostitelji nemaju problem sa tim što inspekcija kontroliše lokale, jer to i treba da radi. Način na koji se vrši inspekcija i tipska rešenja koja ne odgovaraju svim lokalima su ono što je sporno.
Oni se pozivaju na pravilnik koji je usvojen pre tri godine, a u kome ne postoji nikakva klasifikacija objekta. Tako se propisuju iste mere protivpožarne zaštite i za hotele od 3.000 kvadratnih metara i za lokale od 20 kvadrata.
Obzirom na to da se neki restorani i lokali nalaze u zaštićenim zgradama u kojima je zakonski zabranjeno da se dorađuju, kao i činjenica da ispunjenje nekih uslova pravilnika zahteva ogromna ulaganja, poštovanje ovog pravilnika u nekim slučajevima jednostavno nije moguće. Kao njegovu glavnu manu, ugostitelji navode to da se svi objekti klasifikuju kao isti, bez obzira na kvadraturu, što stvarno zvuči pomalo besmisleno.
Pritom, najveći broj zatvorenih lokala zatvoren je upravo zbog nepoštovanja mera propisanih ovim pravilnikom, iako gosti i zaposleni u praksi ne bi bili ugroženi u slučaju požara.
Način vršenja inspekcija
Sporan je i način na koji su inspekcije vršene. Po rečima ugostitelja, inspektori su u lokale najčešće dolazili noću, pred kraj smene, sa racijom i uručivali spremna rešenja koja podrazumevaju zatvaranje lokala po hitnom postupku.
Ukoliko vlasnik dobije ovakvo rešenje, žalba ga ne može odložiti. Lokal ostaje zatvoren sve dok se žalba ne razmotri. Još jedan ogromni problem je i to što na stotine vlasnika koji su se žalili, mesecima kasnije još uvek nisu dobili nikakav odgovor na žalbu.
Najveći broj zatvorenih lokala dobili su rešenja u kojima se navodi da su držali goste u neposrednoj opasnosti od požara, što je po rečima ugostitelja daleko od istine. Kao drugi najbitniji razlozi za zatvaranje lokala su neevidentiranje prometa i neprijavljivanje radnika, što su stvarno validni razlozi za momentalno zatvaranje. Tu su propisi veoma jasni, dok to baš i nije slučaj sa neophodnim protivpožarnim merama.
Naravno da je potrebno vršiti neohodne inspekcije kako bi se osigurala bezbednost gostiju ugostiteljskih objekata. Ipak, inspekcije koje su poslednjih meseci zatvorile preko stotinu lokala, više izgledaju kao pokušaj države da dokaže da radi nešto u borbi protiv sive ekonomije i punjenje budžeta izdavanjem kazni, nego kao stvarna briga o građanima.
U stranim državama, inspekcija koja izađe na lice mesta, prvo izdaje opomenu ugostitelju i određeni vremenski period da ispravi sve nepravilnosti koje su uočene. Ukoliko vlasnik ne ispoštuje i ne ispravi sve navedeno u zapisniku inspektora, onda se tek zatvara lokal.
Što je potpuno opravdano. Masovno zatvaranje lokala odmah na licu mesta bez davanja mogućnosti da se isprave eventualne nepravilnosti, uopšte ne deluje kao nešto što je u dobrobiti društva.
_s_600x400.jpg)
