NEMA VIŠE PICA I HAMBURGERA: Škole u Srbiji dobile jasne smernice za ishranu đaka

Da li ste znali da je svako peto dete u Srbiji gojazno? Ovaj poražavajući podatak proističe iz loše ishrane koju deca imaju kod kuće, kao i u školama.
Mnoge škole u našoj zemlji imaju svoje kuhinje, ali ne i novac za održavanje ili spremanje kvalitetnih obroka. Zbog toga hranu za školarce naručuju iz restorana sa kojima imaju sklopljene ugovore.

Obzirom na to da je do sada postojala potpuna neuređenost po pitanju ishrane u školama, mnogi roditelji ne znaju šta im deca jedu po školama. Kako se to više ne bi dešavalo ministarstva zdravlja i prosvete donela su pravilnik kojim se određuju uslovi za organizovanje ishrane za đake.

Cilj ovog pravilnika je da se deci obezbedi zdravija ishrana sa nutrijentima neophodnim za njihov razvoj. Ta ishrana mora da sadrži sveže voće i povrće, meso, mahunarke, ribu i svežu, zdravstveno ispravnu vodu.

Po pravilniku, školama se preporučuje da se na jelovniku đaka svakodnevno nađu žitarice, povrće, voće, mleko i meso.  Jaja bi trebalo da budu na meniju do tri puta nedeljno, a mahunarke do dva puta.

Nutricionisti se slažu da deca moraju da imaju raznovrnu ishranu. Pogotovo kada epidemija gojaznosti sve više ugrožava celokupno društvo, a najviše najmlađe populacije.

Deca koja žive na brzoj hrani i nemaju fizičku aktivnost, ranije u svom životu mogu oboleti od anemije, visokog pritiska, dijabetesa i povišenog holesterola.

Zdrav dečiji obrok treba da sadrži ugljene hidrate, proteine, vitamine i minerale iz voća i povrća. Najbitnije je smanjiti unos šećera, gaziranih napitaka, sokova, peciva od belog brašna, brze hrane i slanih grickalica.

Još jedna dobra stvar oko ovog pravilnika je i to da su prepoznate specifične potrebe učenika, pa će škole morati da uvrste i obroke za decu koja su alergična na gluten i druge alergente, koja su netoleranta na laktozu, kao i za decu koja pate od bolesti poput dijabetesa, gojaznosti, bubrežnih i drugih bolesti.

Vrste namirnica koje nisu pogodne za dečiju ishranu:

• Gazirani i negazirani napici, energetska pića, dijetetski proizvodi
• Gotova jela i industrijski začini sa visokim sadržajem soli/aditiva
• Supe iz kesice
• Slatkiši, bombone, čokolade, industrijski slatkiši
• Lisnata testa (žu žu, pogačice, paštete, rol viršle)
• Krompir i druge vrste povrća pržene u dubokom ulju
• "Lajt" mlečni proizvodi, margarin, sirni namazi, topljeni sirevi, pavlaka
• Mesne prerađevine, paštete, krem/čokoladni namazi
• Plodovi mora, pržena i pohovana riba
• Majonez, kremovi od termički neobrađenih jaja, jela koja sadrže termički neobrađena jaja
• Jaki začini, ljuta paprika, biber

Poštovanje ovog pravilnika sigurno će doprineti zdravijoj ishrani dece u školama. Ipak, šta je sa onom decom koja ne koriste školsku kuhinju, već dobijaju novac za užinu? Oni i dalje ostaju kao ugrožena grupa, a da bi se to sprečilo potrebna je da se podigne svest roditelja. Dete koje dobije novac za užinu sigurno neće kupiti nešto zdravo da pojede, već hamburger ili picu.
Za razliku od drugih zemalja, svest o zdravoj ishrani u Srbiji se menja veoma teško. Ustaljeni običaji nisu podložni promenama, pa se novi trendovi u ishrani teško prihvataju, čak i kada zahtevaju minimalna odricanja. Tome u prilog najbolje ide činjenica da je svako peto dete u Srbiji gojazno.

Vremena se menjaju, a naša svest o preventivi mora da se promeni. Krajnje je vreme da poslušamo onu staru narodnu izreku: “Bolje sprečiti, nego lečiti”. Zdravija ishrana je jedan od najboljih načina preventive za mnoge bolesti.
Pogotovo u vreme kada su deca mnogo manje fizički aktivna i ne troše kalorije koje unose.

Lepo je što su ministarstva odlučila da se uključe po ovom pitanju, ali donošenje ovakvog pravilnika samo je kap u moru. Stvari moraju da se promene iz korena.
Uzmimo primer Japana, gde deca od malih nogu uče o pravilnom odnosu prema hrani i zdravoj ishrani, što rezultira time da su Japanci jedna od najzdravijih nacija u svetu.