POP-UP RESTORANI: Sigurno ste čuli za njih, ali vam možda nije jasno kako funkcionišu

Restoranski posao nije više što je bio. Pre je bilo najvažnije da je restoran udoban, pristupačan za džep i da služi ukusnu hranu. Danas, ovim uslovima pridodato je još mnogo i vlasnici restorana bukvalno grcaju pokušavajući da isprate sve nove trendove.
U svetu gde svi stalno žele nešto novo, veći se značaj daje originalnosti restorana nego kvalitetu obroka koji služi. Tako su nastali totalno suludi koncepti, poput restorana koji umesto tanjira hranu služi u mini wc šoljama, a dezert je u obliku izmeta. Da, živimo u vremenu gde je restoran uređen kao toalet nešto super in, dok tradicionalni restorani počinju da izumiru.

Trend koji je popularan već duže vreme su takozvani pop – up restorani. To su restorani koji se otvore na nekom mestu, rade tu par dana ili nedelja i onda nestanu i pojave se u sasvim drugom kraju, gradu, ili čak zemlji.

Njihov moto je „Danas smo ovde, a sutra ko zna gde“.

Ovaj koncept nomadskog ugostiteljstva nastao je još 2007. godine u Los Anđelesu, a ideja je kuvara Luda Lefebvrea. Njegovu viziju oberučke su prihvatili slavni američki kuvari poput Alana Filipsa, Stivena Stara, Kamil Becere idr., pa su restorani ovog tipa za tren oka postali veoma popularni. Ovaj trend još uvek ne jenjava, a pošto je osvojio SAD, proširio se na Veliku Britaniju i veće evropske i azijske gradove. Najpoznatiji restoran ovog tipa je "leteći restoran" o kome više možete saznati OVDE.

Pop-up restoranski koncept je idealan način da se gosti upoznaju sa novim pravcima i čudnim jelima na neobičnim mestima. Često se organizuju i večere  sa tajnim sadržajem gde gostima osim spomenute ponude jela i pića nude i iznenađenja sa predstavama, vizualizacijom ili sličnom animacijom.

Ovaj vid ugostiteljstva je veoma koristan za mlade kuvare kojima vlasnici restorana dopuštaju prezentaciju njihovog rada u spremanju jela kao i pristupu gostima. Na ovaj način mladi kuvari mogu „da eksperimentišu bez rizika bankrota“ , da pokažu svoe veštine i razvijaju ih dok ne dostignu kvalitet koji je potreban za vođenje sopstvenog restorana. Takođe postoji mogućnosti da svojim specijalitetima privuku investitora koji im je potreban da bi otvorili svoj restoran.
Gostujući kuvari su obično plaćeni na crno kao i gostovanja neke grupe, pevača ili di džeja, što je još jedan razlog zašto su ovaj koncept ugostitelji oberučke prihvatili.

Marketing ovog koncepta pre svega je baziran na društvene mreže preko kojih se na veoma brz način dolazi do informacija o temi večere, majstoru i lokaciji.

Osim u prostorima restorana popularan je i način organiziranja ovakvih večera i u kućnom prostoru, hali fabrike, festivalu ili putujućem kamionu.

U našoj zemlji koncept pop-up restorana još uvek nije zaživeo, a nadamo se i da neće. Nekako nam je suluda ideja da stalno proveravamo društvene mreže kako bi videli gde će da se pojavi novi restoran i da nestane za par dana.

Možda smo staromodni, ali večera u restoranu za nas predstavlja užitak kome osim dobre hrane doprinosi i uslužno osoblje i prijatan ambijent. Kao i znanje da ako nam se svidi, uvek možemo da se vratimo i opet uživamo u omiljenom jelu, a ne da jurimo restoran po gradu ili zemlji u nadi da će negde da se pojavi.