Marsej je drugi po veličini grad u Francusoj i najveća trgovačka luka u toj zemlji. Iako ima preko 1.600.000 stanovnika i sve odlike velegrada, mediteranska atmosfera i istorijske građevine koje ga okružuju daju utisak mirnoće i opuštenosti koji ne možete iskusiti u većini metropola.
Zbog ogromnog prometa koji ima marsejska luka, grad ima mnogo migranata. Najveći broj imigranata iz nekadašnjih francuskih kolonija, pre svega onih na severu Afrike, u Francusku legalno i ilegalno stiže uglavnom preko Marseja. Upozorili su nas da dobro čuvamo svoje stvari, da budemo stalno u grupi, da čuvamo torbe, retko vadimo novčanik i komuniciramo svedeno i oprezno. Iskreno rečeno, nikakvu neprijatnost nismo iskusili. Grad uopšte ne odaje osećaj opasnosti ili ugroženosti i mi smo se osećali stvarno sigurno i opušteno u njemu.
Iako smo Marsej posetili u novembru, temperatura je bila idealna za tanju jaknicu, a sunce nas je pratilo tokom celog dana.
Prošetali smo glavnom ulicom Canebière u starom delu grada, koja je duga 1 kilometar i predstavlja veoma bitnu istorijsku znamenitost za nas jer je u njoj 1934. godine ubijen jugoslovenski kralj Aleksandar I Karađorđević.
Ovom avenijom stiže se do palate Longchamp – simbolom snage Marseja 19. veka. U tom delu je i zgrada Opere, obnovljena u art deko stilu, nakon požara.
Tu je i mali zavučeni trg, sa nekoliko prodavnica i bistroa, idealnih za predah uz kafu. Iako je prelepo sedeti okružen divnim zgradama, u ovim lokalima retko ćete naći WiFi, tako da ako je to ono što tražite, zaputite se u neki od kafića pored luke. Nama nije bio potreban i uživali smo u arhitekturi Marseja sa belim zgradama i širokim balkonima od kovanog gvožđa.
Potom smo se autobusom uputili na uzvišenje iznad centra grada gde se nalazi ogromna crkva Notre dame de la Garde, a pogled sa njega stvarno je neopisiv. Ceo Marsej izgleda kao da vam je na dlanu, a crkva sama po sebi je prelepo uređena i vredi se popeti do nje.
Posle ove ekspedicije koja je zahtevala malo fizičkog napora, odlučili smo da se okrepimo u jednom od brojnih restorana. Nismo mogli da napustimo Marsej, a da ne probamo čuveni marsejski bujabes.
Meštani su nam rekli da ćemo najbolji probati u Staroj luci, pa smo se zaputili tamo.
Stara luka nalazi se u samom istorijskom centru, a za turiste je naročito atraktivna riblja pijaca koja se tu održava preko dana. Osnovali su je stari Grci još 600. godine stare ere, kada su uspostavili trgovački punkt ili emporion, a do današnjeg dana ostala je jedna od najvećih trgovačkih i turističkih atrakcija Marseja.
Pošto smo je malo obišli, seli smo u jedan manji restorančić na kraju rive, sa veoma prijatnom atmosferom i ljubaznim osobljem.
Naručili smo najpoznatiji marsejski specijalitet - bujabes (bouillabaisse).
Bujabes je riblja čorba koja se pravi u najrazličitijim varijantama, ali najčešći sastojci pored ribe i plodova mora su paradajz, maslinovo ulje, crni i beli luk, bosiljak, timijan (majčina dušica), anis, šafran i čubar. Bujabes je u osnovi narodno jelo, ali koje je uspelo da stigne u mnoge fine restorane širom sveta. Inspirisalo je mnoge kuvare i danas se svrstava među najelegantnija jela.
Bujabes koji smo mi probali stvarno je bio lepog ukusa, ali moramo priznati da smo očekivali mnogo više. U suštini, to je obična riblja čorba sa obiljem plodova mora, a začini su ti koji mu daju specifičan ukus. Ništa specijalno, ali opet lepo okrepljenje posle celodnevne šetnje koje svakako treba probati pri poseti Marseju.
Bujabes se naručuje u grupi, a najmanje u paru, cena mu varira, ali je porcija za dvoje oko 20 evra. Obratite pažnju na sastojke bujabesa jer oni diktiraju cenu. Za naše pojmove, ovo jeste skuplja varijanta, pogotovo ako ste baš gladni. Bujabes će vas zasititi, ali ne kao neko konkretnije jelo i posle dva sata verovatno ćete ponovo ogladneti.
Preporučujemo da ga naručite u grupi od više osoba gde će ga svako probati kao predjelo, a pored njega poručite neko jelo koje će vas duže držati sitim.
_s_600x400.jpg)
