Ovoga puta, predstavljamo vam naše iskustvo u glavnom i najvećem gradu Katalonije – prelepoj Barseloni. Sa populacijom od preko milion i po stanovnika, Barselona je drugi po veličini grad u Španiji.
Grad ima bogatu istoriju, prvo pod Rimskim carstvom, a zatim pod Frankovom diktaturom, pre no što je proglasio nezavisnost. Danas je nezaobilazno turističko mesto koje svako treba da poseti bar jednom u životu.
Pošto je ovo drugi put da obilazimo ovaj grad, odlučili smo se za nešto drugačije – posetu Monseratu.
Udaljen oko sat i po vožnje od Barselone, Monserat je manastir benediktskog reda monaha. Osim što je veoma bitno religijsko mesto, planinska priroda koja ga okružuje stvarno je neverovatna. Legenda o nastanku manastira datira još od 880. godine, kada su deca koja su čuvala ovce u ovim krajevima videla svetlost koja se spustila na Monserat planinu. Odmah potom čuli su božanstvenu muziku koja ih je ispunila radošću. Opijeni ovim iskustvom, otrčali su do svojih roditelja koji su se potom uverili da deca ne izmišljaju. Tokom celog meseca muzika i svetlost ispunjavali su Monserat i to je meštanima bio jasan znak da im Bog nešto poručuje. Lokalni vikar istražio je pojavu i muzika i svetlost odveli su ga u pećinu gde je pronašao sliku Device Marije. Od tada je ovo mesto postalo svetinja za sve religiozne ljude, a potom je sagrađen manastir i konačište za monahe.
Priroda i manastir su stvarno fantastični i u potpunosti vrede puta.
Pošto smo u Španiju došli sa grupom, do Monserata smo išli autobusom, ali postoji i voz od Barselone koji vodi na ovo mesto po veoma povoljnoj ceni.
Kada smo se još uvek opčinjeni prirodnom lepotom i mirnoćom Monserata spustili u grad, rešili smo da malo vremena koje nam je ostalo provedemo cunjajući La Ramblom – najpoznatijom turističkom ulicom u Barseloni. Ova ulica dugačka je 1.2 km i stvarno ne možete reći da ste bili u Barseloni ako ne prošetate njome.
U njoj se nalazi i La Bouqueria, najpoznatija gradska pijaca gde možete naći bukvalno sve.
U njoj se nalaze i simpatični restorančići gde smo rešili da se malo okrepimo i probamo jedan od najboljih španskih specijaliteta – paelju.
Iako je paelju najbolje probati u Valensiji gde je i nastala, u svim delovima Španije je slična – razlika je u nekim sastojcima koji se dodaju.
Paelja je jelo od pirinča sa dodatkom mnogobrojnih namrnica – morskih plodova, piletine, zečetine, pršute, paradajiza, pasulja, začina. Možete naručiti paelju samo sa morskim plodovima ili samo sa piletinom, ali nije to to. Prava paelja sadrži sve ove sastojke pomešane zajedno. Iako se čini da ova kombinacija nikako ne ide zajedno, nama se baš dopala. Nekako svaki ukus dolazi do izražaja, savršeno se uklapaju i daju veoma ukusno jelo. Porcije su obilne - jednu paelju smo jeli nas troje i baš smo se dobro zasitili.
Meštani su nam preporučili da je probamo baš na pijaci jer su u tim restoranima najsvežiji sastojci. Kako i ne bi, kada su okruženi tezgama sa najrazličitijim namirnicama. To u stvari i nisu klasični retorani – obično se sastoje od malog prostora za spremanje hrane i velikog, širokog stola poput šanka. To su mesta gde se dolazi na brz zalogaj.
Ukoliko želite pravo restorantsko iskustvo, duž cele La Ramble ima gomila restorana, ali su u njoj cene paprene, zato smo se i odlučili za neobičan restorančić na pijaci. Takođe je posebno iskustvo da gledate ljude kako trguju na tržnici dok uživate u slasnom zalogaju. Ukoliko niste mnogo gladni, na mnogim tezgama možete kupiti fišek pršute, pržene gambore na štapiću, fišeg prženih lignji ili sveže ceđene sokove.
Punih trbuha i zadovoljenih čula, uputili smo se La Ramblom do spomenika Kristoferu Kolumbu gde nas je čekao autobus. Spomenik predstavlja ovog velikog istraživača sa rukom podignutom u nepoznatom pravcu. Od kako je podignut postoje debate gde on pokazuje prstom – neki kažu ka Americi i Novom svetu koji je otkrio, neki tvrde prema njegovoj rodnoj Đenovi. Ono što je meštanima najbitnije je da je okrenut leđima prema Madridu – ljutom rivalu Barselone. Animozitet ova dva grada traje stolećima i nikako ne jenjava, tako da dres Madrida ostavite kod kuće kada posećujete Barselonu.
Kada smo ušli u autobus, grupno smo se dogovorili da ne možemo napustiti Barselonu dok ne obiđemo najveće Gaudijevo delo – katedralu Sagrada familia. Iako je većina nas već obišla na prošlim putovanjima, to je znamenitost koju svako želi iznova da vidi. Na njoj je toliko detalja da možete da je gledate mesecima i da opet uočite nešto novo. Sam Gaudi dao je život za nju – umetnik je legao na ulicu da je sagleda iz drugog ugla i pregazio ga je tramvaj.
Iako nezavršena, ova crkva je deo UNESCO svetske baštine. Sa spoljne strane, posetioci su zapanjeni gotovo prozračnom visinom katedrale i komplikovanošću dizajna koji je čini neverovatno impresivnom. Visina katedrale će biti, kada se završi, potpuno jednaka visini najviše planine na obližnjoj visiji, i to zato što je Gaudi osećao da nijedno delo koje ljudi stvaraju ne sme da se uzdigne iznad prirodne kreacije Boga. Visina katedrale je prosto neverovatna kada se stoji u njenom podnožju, a iznutra je i još impresivnija.
Barselona se sa razlogom naziva Gaudijev grad – na svakom ćošku videćete neko njegovo delo.
Impresivna arhitektura, ukusna hrana i živost i lepota ova grada su ono što privlači turiste i stvarno je grad koji morate da vidite.
_s_600x400.jpg)
