Iako su česnica, pečenje, ruska salata i sarme nezaobilazan deo Božićne trpeze, svaki kraj ima neko svoje jelo čime je dopunjuje.
Tako se u Hercegovini tradicionalno pravi specijalitet veoma čudnog imena, ali i izgleda. Ima mnogo naziva: ćeškek, ćeške, keške ili keškek.
Ovo je možda najautentičnije jelo hercegovačkog podneblja i retko se priprema u drugim krajevima Balkana.
Veoma je jednostavnog sastava, ali se obavezno jede za Božić, najčešće za doručak.
Priprema se od mesa i žita, a poreklo vodi iz Turske o čemu svedoči i njegov naziv nastao od turske reči "keşke", što znači "želim". Dok je u orijentalnoj kuhinji starinska receptura znatno izmenjena dodavanjem začina, postoje brojne varijacije ovog jela koje su suštinski iste, ali se u ukusima značajno razlikuju. U Hercegovini je ostao tradicionalni recept i ćeškek se najčešće priprema od kokošijeg mesa i ječma.
Meso se može kuvati prvo odvojeno (mada su se ranije kuvali zajedno sa žitom), a kada se dovoljno skuva odvajaju se kosti i u nastaloj supi, zajedno sa otkoštenim mesom, kuva se ječam. U nekim krajevima se meso i žito kuvaju uz stalno mešanje, a negdje se na dno posude u kojoj se kuva stavlja jagnjeći loj ili svinjska slanina, koji imaju funkciju da spriječe zagorjevanje pa se ćeškek ne meša.
U obe varijante proces kuvanja traje i do 12 sati (zavisno od količine) na laganoj vatri, jer je potrebno da se meso potpuno sjedini sa žitom.
Od davnina ovo jelo je bilo spremano zimi, pogotovo za Božić, jer može dugo da stoji i veoma je ukusno kada se podgreje na masti čak i posle nekoliko dana.
Ovo jelo bitan je deo hercegovačke tradicije, recept koji se oživljava svake godine za vreme Božića i tako čuva od zaborava.
_s_600x400.jpg)
