Lepo vreme je došlo da ostane, a proleće je u punom jeku. Idealno doba za brojne manifestacije koje se u Beogradu održavaju ovog aprila.
Najvažnija aktivnost za koju se mnogi spremaju mesecima je tik ispred vrata – Beogradski maraton, koji se održava u subotu 21. aprila.
Na njemu mogu svi da učestvuju, čak i oni koji ne trče. Organizatori pozivaju sve bar da prošetaju i time odaju omaž zdravom načinu života.
Ovo je veoma bitna manifestacija na kojoj ne učestvuju samo Beograđani i građani Srbije, već i mnogi stranci prelaze mnogo kilometara kako bi prisustvovali ovom događaju, makar i samo kao posmatrači.
Beogradski maraton je najveća i najmasovniji sportski događaj u Srbiji, na kome mogu da učestvuju sve generacije i ljudi različite fizičke spreme.
To je dan kada Beograd slavi zdrav život, podstiče na fizičku aktivnost, ali i dan kada veselje i radost preovladava gradom. Euforija Beogradskog maratona skoro je opipljiva i niko joj ne može odoleti.
Kratka istorija
Ovogodišnji Beogradski maraton je 31. po redu. Prvi maraton održan je 1988. godine, a nastao je kao ideja da se obnovi trka koja se još davne 1910. trčala od Obrenovca do Beograda. Inicijativu za njegovu realizaciju pokrenuo je novinar radio stanice „Studio B“, Đoka Vještica, i atleta Bane Radović.
Grad Beograd prihvatio je predlog i organizovao trku, koja nije bila ni maratonskog ni polumaratonskog karaktera – postojala je samo jedna staza dužine 23 kilometara. Pravo na učešće imali su samo domaći takmičari.
Već sledeće godine staza je duplo povećana, a sada su mogli da učestvuju i takmičari iz stranih zemalja.
Uz saradnju direktora „Njujorškog maratona“, Freda Liboua, Beogradski maraton 1990. podiže se na svetski nivo. Trasirana je nova staza po kojoj se danas trči i dobijen je sertifikat za nju. Tako ova manifestacija postaje član AIMS-a.
Prvi zvanični rekorderi beogradske maratonske staze postali su Kenijac Džozef Nzau i Jugoslovenka Suzana Ćirić.
Uz maratonsku trku u program su uvršteni polumaraton i „Trka zadovoljstva” na 5.000 m, tako da je tada ustaljen koncept današnjeg Beogradskog maratona.
Iako je usledio težak period i početak ratnih sukoba, maraton se održao i 1991. i 1992. godine.
Iako je trka održana u sve težim uslovima zbog ratnog okruženja, 1992. godine uspeh maratona doveo je do formiranja preduzeća Beogradski maraton d.o.o., koja je potom pokrenula i razvoja trijatlona u Beogradu i Jugoslaviji.
1993. godine prvi put održan je Dečiji maraton na Terazijama u centru grada, a veliko interesovanje uverilo je organizatore da se na ovom uvodu u veliki maraton treba maksimalno angažovati.
U vreme trajanja sukoba, Beogradski maraton održavao se svake godine, a zbog sankcija, blokade zemlje i beogradskog aerodroma, strani takmičari sletali su u Budimpeštu, odakle su prevoženi do Beograda.
1995. godine, uprkos medijskoj i ekonomskoj blokadi „Beogradski maraton” zaključuje prvi međunarodni sponzorski ugovor sa japanskom kompanijom ASICS.
Iste godine, Dečiji maraton seli se u Zološki vrt.
Jedini put kada trka nije bila takmičarskog karaktera bio je Beogradski maraton 1999. godine. Dok su nad Srbijom pljuštale bombe, Beograd je postao mesto gde je održan prvi maraton na svetu u uslovima ratnog stanja.
Maraton je nosio slogan „Zaustavite rat – trčite svetom“, ali svi planirani programi otkazani su zbog bombardovanja. To nije sprečilo takmičare iz 7 stranih zemalja da bez poziva dođu u Beograd, pa je održana manifestaciona maratonska trka u kojoj je 39 maratonaca složno pretrčalo celu stazu ušavši zajedno u cilj visoko podignutih ruku.
Bio je to prvi i jedini maraton u kom su svi učesnici bili pobednici.
Od svog osnivanja, do danas kada Beogradski maraton slavi svoj 31. rođendan, ovaj događaj postao je svetski priznat i podjednako važan kao i maratoni u najvećim svetskim prestonicama. On je povod za veliki broj turista i predstavlja Beograd u najlepšem svetlu.
Više informacija možete pronaći ovde http://bgdmarathon.org/omaratonu.aspx
Plan i program maratona
Beogradski maraton prilagođen je svim uzrastima, pa se tako održava:
• Dečiji maraton - trka namenjena najmlađima.
• Trka zadovoljstva - događaj sa najvećim brojem učesnika. Svi su dobrodošli bilo da trče ili samo uživaju u šetnji beogradskim ulicama oslobođenim od saobraćaja.
• Polumaraton (21.1 kilometar) - urađen je po svim svetskim standardima, a namenjen je ozbiljnijim trkačima. Pravo učešća imaju svi građani, a deca od 14 do 18 godina moraju da imaju pisanu saglasnost roditelja.
• Maraton - glavna trka manifestacije, namenjen najspremnijim trkačima. Pravo učešća imaju svi građani stariji od 18 godina.
Iskoristite Beograd u vreme maratona
Najveći broj domaćih i stranih turista odluči da poseti Beograd baš u vreme Beogradskog maratona. To je odlična prilika da upoznate ovaj divni grad.
Svaki grad je najbolje upoznati peške, a ova manifestacija omogućava vam da slobodno šetate prostranim ulicama sa kojih će biti preusmeren saobraćaj.
Tako peške možete obići najveće znamenitosti poput Skadarlije i Kalemegdana, spustiti se do reke ili prošetati preko Brankovog mosta do prelepog Zemunskog keja.
Pošto je Beogradski maraton celodnevna manifestacija, možete i napraviti pauzu za ručak i uživati u najukusnijim zalogajima. U izboru najidealnijeg restorana koji ispunjava sve vaše želje i potrebe, sajt restoranibeograd.com je vaš najbolji saveznik.
Ukoliko budete imali energije, ne propustite čari noćnog života Beograda. Ovo je grad koji nikada ne spava i u njemu je svaki dan vikend.
Lude žurke, akustične svirke i nastupi di džejeva se održavaju. Konsultujte najbolji sajt na ovim prostorima koji se bavi noćnim životom Beograda, gdeizaci.com, i proslavite 31. rođendan Beogradskog maratona u kafani, klubu, baru ili kafiću koji je baš po vašem ukusu.
_s_600x400.jpg)
