Restoran kafana "Tri šešira" jedan je od najstarijih i najeminentnijih ugostiteljskih objekata u Beogradu. Omiljen svim generacijama, ovaj restoran više od jednog veka bio je utočište poznatih boema beogradskog asfalta, gde su uz ukusan zalogaj i po koju čašicu više mogli da ispredaju svoje dogodovštine.
Osnovan 1864. godine, ovaj restoran bio je nemi svedok mnogih turbulentnih perioda koje su zadesile naše prostore kroz istoriju. Kada bi njegovi zidovi mogli da pričaju, pripovedali bi vam o Beogradu kakav je nekada bio i kakav nikad više neće biti. Kroz sva politička previranja ovaj restoran je preživeo netaknut i ništa nije moglo da uništi boemski duh koji je preovladavao i još uvek je prisutan u njemu. Još nešto što se nije promenilo je i njegov naziv.
Ime "Tri šešira" ovaj restoran dobio je po fabrici šešira. Naime, na mestu današnje kafane u 19. veku nalazila se radionica za izradu šešira u vlasništvu porodice Dimović. Na prizemnoj kući bio je istaknut naziv firme na kojem su bila tri limena šešira.
Kada je stari zanatlija Dimović preminuo, radionica je zatvorena, ali su tri limena šešira ostala na ulazu. Nisu skinuti ni kada je umesto radionice otvoren šnajderaj za ugledne dame, ni kada je šnajderaj ustupio mestu kafani 1864. godine.
Ime kafane gazdi je bilo najmanja briga i bio je previše zauzet pripremom vina i škembića da bi razbijao glavu o tome kako da nazove kafanu. Obzirom na to da je ova kafana postala veoma popularna vrlo brzo, gosti su je sami nazvali po onome što je na njoj bilo upečatljivo – tri limena šešira na njenom ulazu.
Nekadašnji beogradski boemi dogovarali su se: "Vidimo se kod tri šešira", i tako je kafana dobila ime bez ikakvog zvaničnog krštenja.
Tri limena šešira iznad ulaznih vrata više od 150 godina svedoče o burnoj istoriji Beograda i njegovih boema, pamte njihove, ali i priče generacija što dolaze i mističnost koja ih okružuje navodi na pomisao da će tu stajati večno.